Историјат оркестра

istorija

Историјат оркестра

ФИЛХАРМОНИЈА МЛАДИХ БОРИСЛАВ ПАШЋАН

Филхармонија младих основана је 1978. године на иницијативу групе студената који су изучавали дириговање код маестра Борислава Пашћана, диригента Опере и Балета Народног позоришта у Београду.

После серије текстова „Пролегомена за једну теорију дириговања”, који је маестро написао и, на Трећем програму Радио Београда представио 1972. године, око Пашћана се окупила група студената Музичке академије са жељом да им маестро пренесе знање стечено на студијама у Бечу у класи чувеног професора Ханса Сваровског.

Четворочлану групу под именом Опус 4, чинили су Владимир Тошић, Милош Раичковић, Миодраг Лазаров и Мирослав Савић. Састајали су се у старој згради Народног позоришта, у диригентској соби маестра Пашћана бр. 221. Од октобра 1973. до јуна 1977. све већи број студената различитих одсека Музичке Академије окупљао се у овој својеврсној радионици, названој Академија 221.

Рад уз клавир и звучне снимке показао се као недовољан и чланови Академије 221 долазе до закључка да би требало дириговати пред музичарима, које они одабирају међу својим колегама на Музичкој академији. Чланови овог првог студентског инструменталног састава окупљеног априла 1977. године у хорској соби Народног позоришта били су:
Виолине: Вера Мирковић, Драган Ђеркић, Зоран Костадиновић
Виола: Зоран Милетић
Виолончело: Тешман Живановић
Кларинет: Мирољуб Аранђеловић
Фагот: Јовица Милошевић
Обоа: Драган Лазић
Труба: Винко Пишћути

До краја сезоне 1977/78. пробе ансамбла, названог Млади филхармоничари Београда, одржаване су у Народном позоришту. Тражећи сталан простор за своје пробе, вођени жељом маестра Пашћана, и жељом да као млади музичари свој оркестар промовишу и заживе као нови професионални оркестар на музичкој мапи свог града, формиран је и Организациони одбор. Тај наум није било лако остварити а на разумевање су најпре наишли у Дому омладине захваљујући препоруци Миодрага Симентића и Предрага Перовића,тадашњих градских односно републичких посленика културе и тадашњег директора Дома омладине Зорана Милошевића.

Прва проба, уз присуство 28 чланова одржана је 25. септембра 1977. у Дансинг сали Дома омладине. Уз маестра Пашћана, као асистенти, уз већ поменуте осниваче и чланове Академије 221 са оркестром су радили и Павле Медаковић и Владимир Милић, диригенти.

У истом простору, 17. јануара 1978. године одржан је први концерт новооснованог оркестра, па се тај датум узима и као „рођендан” оркестра.
Те исте године, после неочекиване учешћа у организовању радног летовања у Трпњу на Пељешцу, сарадњу са Филхармоничарима започела је и мр Даница Томковић, музиколог. На месту приљежног сарадника и, доцније, уметничког директора, остаће до краја свог живота, 2017. године.

После само три године од оснивања оркестра, са већ озбиљним уметничким учинком и бројним концертима, Оркестар остаје без свог оснивача (24. фебруара 1981). Са жељом да постулате живота, рада и концертирања које је маестро Пашћан, за само неколико године рада са ансамблом поставио и са оркестром остварио, у земљи и иностранству не само сачува од заборава већ угради и у принципе делања и систем рада, Оркестар мења назив у Филхармонија младих Борислав Пашћан. Под овим именом, овај јединствени ансамбл континуирано ради и данас.

ТРАГАЊЕ ЗА АДЕКВАТНИМ ПРОСТОРОМ ЗА РАД

У трагању за правим простором за рад Симфонијског оркестра, Филхармонија младих Борислав Пашћан од 1981. до 1983. године одлуком директора МШ Станковић Бојана Бруна ради у Великој сали Школе.
Одлуком и Уговором са Радничким саветом Београдске филхармоније и тадашњим директором Бранком Цвејић, уз велико ангажовање маестра Антона Колара, ансамбл ће од 1983. па наредних двадесет година радити у просторијама Београдске филхармоније; све до реконструкције 2002. године када се са, доласком нове Управе Београдске филхармоније, за њихове млађе колеге – затварају врата.
Кратак период (2002-2004) у просторијама МШ „Владимир Ђорђевић”, није био право решење, али је послужио као прелазни период у одржавању рада ансамбла.

Од 2004. до 2006. АКУД „Бранко Крсмановић” позива Филхармонију да за пробе користи просторије Друштва и захваљујући томе, после дуже кризе коначно је ансамбл могао да се формира као професионална екипа младих музичара.

Захваљујући Управнику Народног позоришта маестру Дејану Савићу уз велико залагање маестра Ђорђа Павловића, новог шефа-диригента ФМБП и извршног директора, госпође Јасмине Зотовић, Филхармонија младих 2006. године добија прилику да ради у просторијама Народног позоришта, а затим њен боравак Уговором озваничују управник Предраг Ејдус и Божидар Ђуровић. До данашњег дана ова угледна институција пружа гостопримство Филхармонији младих Борислав Пашћан и тиме им омогућава да, као једина омладинска филхармонија, у континуитету негују музику и стасавају као музичари и, заједничким музицирањем и саживотом оплемењене младе особе, будуће – надамо се – вредне и поуздане посленике свог позива.

ДИРИГЕНТИ И КОНЦЕРТИ

Први диригент, оснивач и идејни творац ансамбла је маестро Борислав Пашћан под чијим руковођењем је оркестар за непуне три године спровео у дело пре свега, најтежи део – окупљање музичара и оснивање оркестра, а затим остварио бројне успешне наступе и гостовања.
Борислава Пашћана наследиће маестро Антон Колар, диригент Опере и Балета народног позоришта у Београду. На месту шефа-диригента остаће до 1990. године када одлази на ангажман у Немачку.

Скоро десетогодишњим радом маестро Колар је остварио низ изузетно квалитетних извођења високо професионалне уметничке литературе и однеговао велики број сада професионалних музичара.

Један од куриозитета из времена маестра Антона Колара су неколики наступи у истом дану на гостовањима у „Цанкарјевом дому” у Љубљани пред препуном салом коју је по категоријама слушалаца (осмогодишње школе, средње школе и концертна публика – концерти у три термина) вешто организовала Музичка омладина Словеније односно екипе којом је руководила госпођа Каја Шивиц.

За време и по одласку маестра Колара рад преузима његов асистент Бојан Суђић, тада студент ФМУ (у класи проф. Јована Шајновића) а за њим, 1992. године - маестро Горјан Коруноски, који после неколико месеци одлази у Немачку.

Од априла 1992. године оркестар преузима маестро Оскар Данон, дугогодишњи диригент и директор Опере и Балета Народног позоришта у Београду.

Већ током 1993. године маестро Данон диригентску палицу предаје свом асистенту Небојши Цвијановићу, тада студенту II године ФМУ (у класи проф. Даринке Матић-Маровић). Небојша Цвијановић остварује завидан број концерата у најразличитијим просторима (од концерата на отвореном код Теразијске чесме до наступа на БЕМУС-у И БЕЛЕФ-у) и пред најразличитијом публиком све до 1. октобра 1997. године.

Иако је на челу Филхармоније младих био кратко, рад маестра Данона је карактеристичан по бројности и изузетном квалитету чланова оркестра. Изузетно успешан концерт у Великој сали Коларчеве задужбине (1992), убраја се у сам врх уметничких достигнућа Ансамбла. Посебан догађај представља и концерт у оквиру манифестације Калемегдански сутони, испред Војног музеја (1993) када је у сарадњи са ансамблом Дома ЈНА (данас Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”) изведена Увертира 1812 П.И.Чајковског са оригиналним звучним „ефектима” – уз канонаду топова. На том концерту је своје прво дириговање ансамблом остварио тадашњи асистент маестра Данона, Небојша Цвијановић (Словенска игра бр. 8).

Од 1997. до 1999. године оркестром руководи студент ФМУ у Београду Небојша Степић (класа проф. Д. Матић Маровић ). У том периоду је снимљен и први полусатни филм о ФМБП, у режији Миломира Раичевића, поводом двадесетогодишњице постојања Филхармоније.
Првог септембра 1999. године оркестар преузима диригент Станко Јовановић, стални диригент Симфонијског оркестра РТС. За време маестра Јовановића, познати редитељ РТС Каменко Калуђерчић је снимио једносатни филм поводом двадесет пет година постојања оркестра са поруком „Дивно је имати будућност” у којем низ музичких великана говори о квалитету и потреби постојања овакве музичке дружине, која окупља младе музичаре ван матичних музичких институција.

У периоду 2002-2005 са ансамблом наизменично раде постдипломци ФМУ Јован Живковић и Небојша Цвијановић, који је тада дао видан допринос у очувању ансамбла у најтежим годинама када оркестар није имао сталан простор за рад.

Године 2005. на Летњем музичком кампу у Митровцу на Тари са ансамблом почиње да ради Иван Марковић, студент ФМУ (класа проф. Бојан Суђић) до маја 2006, када ансамбл коначно преузима маестро Ђорђе Павловић, стални диригент Опере и балета Народног позоришта у Београду.

ГОСТИ СОЛИСТИ И ДИРИГЕНТИ

Стални гост диригент био је маестро Ангел Шурев. Као сарадници диригенти са оркестром су наступали диригенти Ђура Јакшић и Николај Жличар.

Са оркестром је дириговао диригент Јаков Абшаломов (Портланд, САД) а неколико концертних програма је са ФМБП припремио и извео Вјачеслав Васиљевич Редја (Запорожје, Украјина).

Уз поменуте, своју прву диригентску праксу, стицали су многи млади, сада код нас и у свету афирмисани диригенти: Александар Дамјановић, Милош Раичковић, Миодраг Лазаров.

Своје прве солистичке наступе са Симфонијским оркестром, у складу са Правилником који је утврдио још маестро Пашћан имали су тада изузетно млади уметници: Стефан Миленковић, Илија Маринковић, Станко Мадић, Немања Радуловић, Милош Петровић, Огњен Поповић, Ђурђија Ђурић, Огњен Рацков,… као и најбољи чланови Ансамбла.

Са Филхармонијом младих су наступали и домаћи уметници са међународном репутацијом: Сретен Крстић, Радмила Бакочевић, Јадранка Јовановић, Алкесандар Сердар, Јасмина Јанковић и други.

Међу афирмисаним солистима из иностранства са Филхармонијом је наступио фински пијаниста Павали Јумпаненом (БЕМУС, 1994), грчки виолинистa Јоргос Демерцис (БЕЛЕФ) а свакако треба посебно подвући вишегодишњу сарадњу са младим успешним пијанистом из Москве Александром Синчуком.

НАЈЗНАЧАЈНИЈА ИЗВОЂЕЊА

Филхармонија младих Борислав Пашћан је у досадашњем постојању одржала преко 700 концерата у Србији, некадашњој Југославији и Европи. Изведено је преко две стотине дела од Баха и Моцарта до Вагнера и домаћих композитора.

Међу најуспешнија извођења убрајају се:
Л.в. Бетовен Миса Це-дур, Симфоније бр. 3, 5, 6, 7, 8 и финале Симфоније бр. 9;
П.И.Чајковски Симфоније бр. 5 и 6;
Концерти за клавир, виолину, виолончело, фагот и трубу различитих композитора;
К. Орф Кармина Бурана, Ђ. Верди Реквијем, Р.
Вагнер увертире за Мајстерзингере, Танхојзера и Тристана и Изолду;
Џ. Гершвин Рапсодија у Плавом и Американац у Паризу,
М.Равел Болеро,
Три Свите из Охридске легенде Стевана Христића.
Посебно место заузимају дела из богатог опуса композитора Светислава Божића, који је неколико композиција посветио управо „Пашћановцима”.

У своје најзначајније наступе Ансамбл убраја:
- Концерте одржане у Бечу, у Старој већници и Замку Перзенбојг - концерт за последњег хабзбуршког престолонаследника,
- Јавни концерт са снимањем у ОРФ-у (Беч) , уједно и прва студијска трака овог ансамбла.
- Вреди споменути и концерт у сали оркестра Романске Швајцарске (Женева),
- Гостовања у Цанкарјевом дому у Љубљани, у сали „Лисински” у Загребу,
- Више концерата у Великој сали Народног позоришта у Београду, у Синагоги у Новом Саду, четири наступа на фестивалу БЕМУС, као и два концерта у оквиру фестивала БЕЛЕФ.
- Филхармонија младих је све ове године континуирано присутна на сценама Сава Центра, Коларчеве задужбине, а посебно наглашавамо костимирано суделовање на сцени у извођењу опере Дон Жуан В.А. Моцарта у Народном позоришту у Београду, под диригентском палицом маестра Антона Колара.
- Остварила је низ концерата за Музичку омладину.
- Највећи број слушалаца Филхармонија младих је имала у арени на Делфима (3500) када је изводила дело Аксион ести грчког композитора Микиса Теодоракиса; концерту је, уз аутора Теодоракиса присуствовао и атински митрополит – поглавар грчке цркве.

Од значајнијих концерата у последњих десет година могу се издвојити:
- Свечани концерт поводом 130 година од оснивања КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ,
- Концерт поводом обележавања 50 година од смрти СТЕВАНА ХРИСТИЋА, у Народном Позоришту
- Праизвођење Концерта за клавир и оркестар «Ноћ у Хиланадару» СВЕТИСЛАВА БОЖИЋА са солистом АЛКЕСАНДРОМ СИНЧУКОМ, лауреатом такмичења Рахмањинов
- Прво извођење у Србији дела “Trinita Sinfonica” јапанског композитора Јасушија Агутагаве
- Свечани концерт поводом oбележавања 40 година од смрти Милоша Црњанског 2017

НАГРАДЕ

Међу наградама најзначајније место заузимају:
- III награда на Међународном такмичењу омладинских оркестара у Бечу 1978. године када је ансамбл по својој старосној и школској структури био најмлађи
- Златна значка Косте Абрашевића на Сусретима Абрашевић у Ваљеву 1979.
- Златна плакета Мокрањчевих дана 1997.
- Повеља Нишких хорских свечаности, НИМУС-а, НОМУС-а
- Златна плакета поводом 130 година Коларчеве задужбине 2008.
- Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда 2008.
- Теракот плакета, Бојчинско културно лето, 2011.

Филхармонија младих Борислав Пашћан се финансира преко пројеката. На тај начин у неколико наврата обезбеђена су средства од Секретаријат за културу Скупштине града Београда и Министарства за културу. Континуирану подршку има од Народног позоришта у чијим просторијама стиче знања за будућност у аутентичном амбијенту.
Од преузимања диригентске палице од стране диригента Ђорђа Павловића, може се рећи да је Филхармонија поново чврсто конституисана и да даје више него очекиване резултате.

ЛЕТЊИ МУЗИЧКИ КАМПОВИ

Саставни део рада Филхармоније младих Борислав Пашћан су Летњи музички кампови. Прва таква музичка радионица одржана је 1978. године у Трпњу (Пељешац, Хрватска) затим у Тијесном 1979. (Хрватска) и 1980. године у Гозд Мартуљку (Словенија).

За време маестра Колара реализован је само један камп у Баошићу (Црна Гора), а од 1992. године четири: два у хотелу Ђердап у Кладову, два у кампу Караташ, такође на Ђердапу са маестром Небојшом Цвијановићем и један са маестром Станком Јовановићем.

У периоду 2002-2011 Филхармонија сваког августа ради изузетно успешно у Митровцу на Тари у изванредној организацији Центра дечијих летовалишта и опоравилишта.

Две године заредом – 2007. и 2008. Филхармоније је припремала материјал на концерт на Летњем музичком кампу у Митровцу на Тари, први пут у својој историји са диригентом из иностранства. Радом су руководили стални диригент Ђорђе Павловић и гост-диригент из Украјине маестро Вјачеслав Редја. Том приликом је међу делима руских и домаћих аутора припремљен концерт за клавир и оркестар Аренског са пијанистом Александром Синчуком, тада студентом Конзерваторијума Чајковски и стипендистом Фонда „Владимир Спиваков”, лауреатом конкурса Рахмањинов 2008. године.

САСТАВ АНСАМБЛА

Ансамбл чине ученици (од најмлађег до средњешколског узраста) из скоро свих средњих музичких школа Београда са околином (Лазаревца, Младеновца, Обреновца, Вранића, Сопота) и Србије (Панчева, Крагујевца, Ћуприје, Књажевца, Смедерева, Ниша, Пирота и Новог Сада), као и студенти ФМУ у Београду и Академије уметности у Новом Саду, Приштини, Нишу, Подгорици и Сарајеву. Кроз оркестар је досада прошло преко 1600 чланова. За око 650 чланова постоје прецизни подаци да су ангажовани у професионалним оркестрима Београда, Србије, и у бившим републикама некадашње Југославије. Један комплетан Симфонијски састав од концертмајстора до перкусиониста око седамдесет чланова расут је по свету од Јужне Америке до Аустралије. Већ у првим годинама рада са маестром Пашћаном прва генерација свирача је заузела места у професионалним оркестрима, тако да су неки већ пошли у заслужену пензију.

САМО НАПРЕД

Захваљујући Управи Народног позоришта Филхармонија младих Борислав Пашћан, вратила се 2006. године на место првог окупљања и ради у условима који су на највишем педагошком нивоу, јер обухватају не само темељан и континуиран рад већ и статусну подршку која је значајан елемент у опредељивању за будући позив.

Институција са оваквим системом рада и трајања јединствена је у свету, јер окупља младе свих музичких институција, пружа им могућност упознавања са лепотама и тешкоћама будућег позива, и прилику да се на време (током средње школе) определе за стицање искуства у заједничког музицирања у најадекватнијим условима, које чине професионалац, диригент Ђорђе Павловић и високо професионална институција Народно позориште.

ЈЕДНОМ ПАШЋАНОВАЦ - УВЕК ПАШЋАНОВАЦ!

Од првог концерта 1978. године до данас проблеми су исти, јер су и млади музичари исти, али и средина у којој живе иста; прошавши кроз многа искушења, девалвације на разним нивоима кроз биће народа одразиле су се и на породице и даље, на виши план школства, васпитања, узора. Филхармонија младих Борислав Пашћан се својим извођачким резултатима изборио за своју институционалност. „Пашћан оркестар” је имао и имаће увек подршку оних који знају да се култура негује од малих ногу и да је она највеће богатство једног друштва.
Осим Народног позоришта тек понека институција Града и Републике кроз повремена одобрена средства пристаје уз континуирани рад младих музичара.

Данас је Филхармонија младих Борислав Пашћан, једина омладинска филхармонија која континуирано ради у Београду од 1978. године. „Ми смо звук будућности” – максима је Данице Томковић, која је тридесет и шест година била на месту уметничког директора и брижног старатеља овог ансамбла. По њеним речима „Филхармонија младих Борислав Пашћан постаје живи легат мајстора дириговања кога је смрт претекла у реализацији знања стечених у класи проф. Ханса Сваровског и идеја које су и данас идеје водиље Ансамбла.”